Незаинтересованост власти полако узима данак

У Босни и Херцеговини у 2010. години чак 39 одсто грађана живи лошије у поређењу с 2009. годином, показује истраживање аустријског института ГфК о посљедицама економске кризе.

Социоекономски статус грађана БиХ најбоље се осликава у чињеници да само њих трећина успијева да плати основне мјесечне трошкове и остави нешто новца по страни, док једно од два домаћинства може да подмири издатке, али онда у очају чека крај мјесеца. За разлику од њих, 11 одсто грађана је приморано на штедњу или да се задуже како би покрили основне мјесечне издатке. У РС близу 60 одсто домаћинстава једва успијева да покрије мјесечне издатке, а само око 20 одсто може истовремено да нешто и уштеди, док у ФБиХ 45 одсто домаћинстава једва покрива трошкове, а 40 одсто их има могућност уштеде. Рецесија је очигледно снажно погодила БиХ грађане, а њихови политичари су једини у регији који нису подузели ништа да ублаже ефекте економске кризе. То показује да су власти отуђене од грађана, да не схватају проблеме који их тиште, и тешко је очекивати да ће се и у будућности у том погледу нешто промијенити.

Глад и сиромаштво су резултат пропале економске политике наших влада, због којих ће у редовима народних јавних кухиња бити све више незапослених.

Можемо ли на изборима захтијевати бољу будућност за себе и своје породице?

Извор података: SEEbiz