Дјевојка из Братунца

Братунац, Сребреница, малољетна дјевојка, сигурна кућа, тужилаштво, полиција, притвор, професори, имам, министар, полицајци, политика, невладине организације, фацебоок, видео, пси, борбе паса, окрутност, насиље над животињама, полиција

Сада, ако сте добро користиле/и тагове или кључне ријечи, испред вас је неколико чланака, медијских изјава и коментара. Ипак, кад их све прочитате, листајући по кључним ријечима, примјетит ћете пар ствари: ужас који произилази из оба случаја и разлика у изјашњавању. У ствари, у првом случају тишина и/или блаћење, а у другом једногласна осуда, изјашњавање, покретање акције, позивање полиције на хапшење.

Чим су грађани и грађанке видјели чланак о злостављању пса, одмах су кренули у акцију. Активирани су сви могући алати, чак је на једном форуму наведен и приватни телефон једног од осумњичених. Активни/е грађани и грађанке су практично припремили и/или сугерисали линч. И ово задње је заједничка талка са другим случајем… али идемо редом…

За 20. март је најављен протест, демонстрације против окрутности и за права животиња. Највјеројатније ћу ићи. Али за дјевојку нема демострација, нема значајне критичне масе која би исказала своју подршку, која пита за истрагу. Њено име, лице… све је познато, медији су објавили. Ништа ново… откривање идентитета породице, или осумњичених починитеља / жртва у Босни и Херцеговини је опћа медијска пракса.

Позната али неоправдана. Позната али неосуђена!

Осим бх. новинара, 4 удружења из Братунца (Форум Жена, Маја, Јадран и Природа), Мреже РИНГ (мрежа против траффикинга, 12 организација), НВО “Удружене Жене” (жалба при Вијећу за штампу), Хелсиншког комитета, ОСЦЕ и неколико индивидуа остаје само тишина и шпекулације око ПРАВИХ разлоге за СПЕКТАКУЛАРНО хапшење.

Да, о томе се прича и то је заправо једина вијест… а дјевојци се по друштвеним мрежама пријети и још један пут се силује.

Институције и запослене/и у институцијама, изабрани званичници шуте. Министарство за људска права шути, гендер центри шуте, омбудсмени шуте, интелигенција углавном шути. Сви се праве да имају пуно посла и да су тај случај превидјели…

Наравно да се ово дотиче ПОЛИТИКЕ. Релевантни чланови политичке елите су додирнути и поставља се питање шта би институције које дају подршку угледним члановима разних партија или јавних установа, од школе преко општина до министарства, могле ишта рећи о правима дјевојке.

УГЛЕД је срушен и то је проблем који је заједница, политичка и грађанска, уочила. УГЛЕД неких грађана насупрот замало мртве дјевојке. УГЛЕД неких грађана насупрот насиља над дјевојком. УГЛЕД и теорија завјере.

Не знам, ја не осуђујем никога и слажем се да смо сви невини док се не докаже супротно, али дјевојка је без сумње жртва. Али она је, у цијелој причи, нерелевантна, она је заборављена, она је спријечена да се врати у своју заједницу гдје се сматра кривом, девијантном, лажљивицом.

А ја, не могу о ничем другом размишљати осим о њој. Како се осјећа, да ли зна да је жртва. Да ли се плаши? Од чега ће живјети, колико дуго ће моћи бити у сигурној кући? Она је жртва и има их пуно попут ње. Дјевојке са правног факултета у Тузли, дјевојка из Глухе Буковице, како живе оне, оне које су рушиле УГЛЕД неких угледних грађана.

Да, чим медијска пажња нестане оне ће остати саме у заједници која их је занемарила, уз институције које их нису заштитиле већ су их, још горе, оптужиле за рушење УГЛЕДА угледних грађана. Срам вас било, ви жртве, ви жене и дјевојке које кажете јавно да сте биле силоване, продане, распродане. Срам вас које сте се усудиле рећи јавно шта вам се десило. Ви сте осуђене због рушења УГЛЕДА.

Ужас.

Изгледа, за сада, да ви нећете имати своје демострације. Оно што имате је моја подршка која се додаје онима које већ имате. Оно што имате је захтијевање/подсјећање институција да сте њихове грађанке, да требају причати у ваше име и користити све оне сјајне потписане међународне конвенције.

Захтјевам званичну јавну ријеч од институција у име жртава. Доста је тишине.

пише: Валентина Пелизер, OWPSEE